ЗА БЛЕЗА ПАСКАЛА
Све у шта сам веровао (извор сласти и муке) –
у то је већ неко веровао пре мене,
и исто толико, ако не и више, сигуран у то био,
спреман за ту своју истину да свене.
То више не могу да са ума сметнем
чак и да желим – а не желим:
тако ми обе руке!
Да! Без нарочите буке
треба признати: Истина стане у неколико слова,
можда још и који број...
У Истини свóј срећни слути се крај!
Такав би био Истине крој:
за малог човека прешироко рухо.
Све у шта сам веровао (извор сласти и муке) –
у то је већ неко веровао пре мене,
и исто толико, ако не и више, сигуран у то био,
спреман за ту своју истину да свене.
То више не могу да са ума сметнем
чак и да желим – а не желим:
тако ми обе руке!
Да! Без нарочите буке
треба признати: Истина стане у неколико слова,
можда још и који број...
У Истини свóј срећни слути се крај!
Такав би био Истине крој:
за малог човека прешироко рухо.
ИЈ, 2014
ЈОШ МАЛО
Недостаје рекао бих још мало.
Дванаест година спиљама сам лутао.
Најпре кукао сам на сав глас –
онда сам заћутао,
Па ми беше лакше, мање одуран бејах себи:
од тога се трња може направити круна.
Драгоценост трагања
огледа се у умарању од трагања –
уморан човек: на корак до слободе.
Кад умори се од силних процена и вагања,
крила умора већ ка истини га воде.
Напослетку он схвати да све се врти
око вештине сагоревања у ватри смрти.
ИЈ, 2014
Дванаест година спиљама сам лутао.
Најпре кукао сам на сав глас –
онда сам заћутао,
Па ми беше лакше, мање одуран бејах себи:
од тога се трња може направити круна.
Драгоценост трагања
огледа се у умарању од трагања –
уморан човек: на корак до слободе.
Кад умори се од силних процена и вагања,
крила умора већ ка истини га воде.
Напослетку он схвати да све се врти
око вештине сагоревања у ватри смрти.
ИЈ, 2014
ПАТЊА-ПАК'О
Као у трену ока скоро дванаест година прође –
између осталог и на субјективно испитивање
објективног - појава што се и без сонде и микроскопа
човеку указују.
Па кад човек поред себе неког пита
видиш ли ти то и чујеш,
да одговор стигне:
видим то и чујем!
Oсокољен добрим здрављем,
Галилео бољи дурбин узме...
Тако, време постоји у три агрегатна стања –
кад је време чврсто човека све боли и тишти,
немиран је и невољу неку тражи;
кад је време течно, тад спреман је за уметност и спорт,
расположен је - радо дарује осмех,
а када се гас времена попут паре диже,
тад јављају се глади разне и намере,
и ето га злочин на помолу!
А кад нема времена, тад нема ни стања –
али ако помислиш: „гле, времена нема!“,
тад ето њега опет, и то у чврстом стању
замашне густине - тужна песма изгубљеног Јесте.
Хајде, хајде да патња и пак'о буду синонимни!
Боље ћемо се разумети,
па нећете мислити да је пак'о нешто што вас чека
тек кад вам душа узлети из тела на крилима последњега даха,
већ ћете патњу-пак'о угледати испод сваког седишта
ове луде куће театарске!
између осталог и на субјективно испитивање
објективног - појава што се и без сонде и микроскопа
човеку указују.
Па кад човек поред себе неког пита
видиш ли ти то и чујеш,
да одговор стигне:
видим то и чујем!
Oсокољен добрим здрављем,
Галилео бољи дурбин узме...
Тако, време постоји у три агрегатна стања –
кад је време чврсто човека све боли и тишти,
немиран је и невољу неку тражи;
кад је време течно, тад спреман је за уметност и спорт,
расположен је - радо дарује осмех,
а када се гас времена попут паре диже,
тад јављају се глади разне и намере,
и ето га злочин на помолу!
А кад нема времена, тад нема ни стања –
али ако помислиш: „гле, времена нема!“,
тад ето њега опет, и то у чврстом стању
замашне густине - тужна песма изгубљеног Јесте.
Хајде, хајде да патња и пак'о буду синонимни!
Боље ћемо се разумети,
па нећете мислити да је пак'о нешто што вас чека
тек кад вам душа узлети из тела на крилима последњега даха,
већ ћете патњу-пак'о угледати испод сваког седишта
ове луде куће театарске!
Иван Јасиковић, 2014
РЕКОХ МУДАР ЧОВЕК
РЕКОХ МУДАР ЧОВЕК
Рекох мудар човек –
не нужно и песник!
Песник је помало луд,
јер проводи време нижући речи
које нешто значе
а да при том звуче.
Од шарености света он у себе бежи.
Песник је помало луд и близак је природи:
Мрвице таме!
Он саплиће се
о мрвице таме.
Ал' ипак:
шта га то гони да слово за словом сриче,
да значење о звук веже –
и да врашки пати ако не веже добро?
Је ли то његова душа? –
мада: шта је душа,
и још при том његова?
Душа –
да ли је то калуп из ког испуже човек? –
или је грех тако нешто рећи?
Али, шта је грех? –
да ли је грех незнање
или одлучност
да у незнању остане се?
Истина или утеха - шта човеку,
теби-мени, више вреди?
Ја пак мислим -
у грудима уплашеним утеха је та
на цени.
Наспрам тога -
Једноставност истинитог
без напора душу плени.
не нужно и песник!
Песник је помало луд,
јер проводи време нижући речи
које нешто значе
а да при том звуче.
Од шарености света он у себе бежи.
Песник је помало луд и близак је природи:
Мрвице таме!
Он саплиће се
о мрвице таме.
Ал' ипак:
шта га то гони да слово за словом сриче,
да значење о звук веже –
и да врашки пати ако не веже добро?
Је ли то његова душа? –
мада: шта је душа,
и још при том његова?
Душа –
да ли је то калуп из ког испуже човек? –
или је грех тако нешто рећи?
Али, шта је грех? –
да ли је грех незнање
или одлучност
да у незнању остане се?
Истина или утеха - шта човеку,
теби-мени, више вреди?
Ја пак мислим -
у грудима уплашеним утеха је та
на цени.
Наспрам тога -
Једноставност истинитог
без напора душу плени.
И.Ј. 2015.
Нема коментара:
Постави коментар